Ko sam ja ustvari?

 

Danas je najbitnije ko je šta obukao, koje marke odeće i obuće ima na sebi. Kako izgleda, da li je debeo ili mršav, a kod žena još i da li je našminkana po poslednjim modnim savetima.  Posebno su tome izložene javne ličnosti. Njihovi se izgledi i životi izvrću naopačke ko prljave čarape koje skidamo.

Međutim, postoje i oni, koji su do skoro praćeni baš po tome kako izgledaju, koji su shvatili da je i slava i mladost prolazna, i da je bitnije od toga kako izgledaš, ko si ti u stvari. Čitam malopre kako je Pamela Anderson, žena koja je dugo u medijima bila simbol seksipila i dobrog izgleda, izašla bez imalo šminke. To čuđenje i zgražavanje što žena želi samo biti normalna i prirodna žena još nisam videla. Zamisli, dopustila je sebi da bude ona. Pa dobro ljudi, da li je moguće da niko više ne može biti samo jedna osoba u 7 milijardi a da se ne zapita da li će je drugi zbog toga osuđivati?

Pored izgleda, postalo je potpuno normalno i određivati kako se neko treba ponašati. Ako i malo iskočiš iz tuđe predstave o tvom životu, ospu na tebe drvlje i kamenje. Opet, akcenat se stavlja na ženu. Treba da budemo lepe, mirne, smerne i trpimo sve što nam drugi nameću.

Koliko god simpatisala ili ne neke žene iz javnog života u celom regionu, potpuno mi je suludo što su svi laki na obaraču da je osude i izvređaju, samo zato što se pobunila protiv nasilja nad sobom, nad svojim bližnjima ili nad društvom u kome živimo.

Svi mi imamo pravo da budemo mi. Da se ponašamo onako kako nam odgovara dok god tim ponašanje ne ugrožavamo nekoga. Imamo pravo i da izgledamo kako želimo, dok time ne ugrožavamo svoje zdravlje. Pogledajte zato duboko u sebe i razmislite na temu: Ko sam ja ustvari?