(N)ovogodišnje odluke

Ispratismo staru, i dočekasmo još jednu Novu Godinu. Ne znam šta da vam kažem o prošloj. Ne mogu da se žalim na nju, ali je bila toliko turbulentna i puna dešavanja, da nisam uspela ni da shvatim gde se nalazim, već je proletela. 

Za mene najznačajniji događaj je moje preselenje, ili bolje reći povratak, u rodni grad. Nisam se pokajala niti jednom, i za sada se zaista lepo snalazim.  Prosto su događaji dešavali jedan za drugim i vodili ka toj odluci. Nostrifikovala sam diplomu, jer sam odselila u drugu državu, iz Srbije u Hrvatsku, počela da volontiram u jednoj organizaciji, čak sam i ovaj blog pokrenula ovde. Zaista sam okrenula život naglavačke.

Pred kraj godine sam obnovila i aktivnost na profilima po društvenim mrežama. Na Twitteru je profil pod nadimkom @Snekilly . Na Facebooku je to stranica "Snjezana vam salje pozitivne vibracije" iliti @pozitivnavibra . Na Instagramu je https://www.instagram.com/snjezanajolic/ . Na tik Toku je https://www.tiktok.com/@snekilly i meni najdraži je na Youtube youtube.com/c/snjezanajolic . Eto, ako želite, zapratite bilo koji ili sve profile, biće mi drago da razmenjujemo misli i osećanja, te da pratite ono što radim.. Kako se kaže, više glava je uvek pametnije od jedne.

Potrudila sam se da u Novu Godinu ne uđem sa nedovršenim poslovima. Zadnji dan u staroj godini sam provela završavajući pletenje šala, koji sam započela još u aprilu, ali sam zbog svih dešavanja, a po malo i zbog hedonizma, razvukla do 31. decembra. Inače, to je navijački šal, i njegov ponosni vlasnik se jako obradovao kad sam mu ga predala nešto pre ponoći. Odmah ga je stavio oko vrata. Ja sam bila još srećnija da sam uspela završiti i da sam time obradovala meni jako dragu osobu. Sad sam obećala mami da je sledeća mušterija i da ću joj isplesti kapu, a potom tati šal. Ko zna, možda se jednom počnem baviti samo time. Za sad mi ide od ruke, bar što se tiče izgleda finalnog proizvoda. Brzina mi očigledno nije vrlina. 

Donela sam i neke Novogodišnje rezolucije. Jedna od njih je da ću napisati autobiografski roman. I znate šta? Već sam ga započela prvog januara. Nadam se da ga neću pisati dugo kao što sam plela šal, ali ako i potraje, znam da će finalni proizvod biti kvalitetan. U ostalom, ko vam može dati bolji materijal za pisanje od sopstvenog života. Imam jako puno da kažem, prisećam se nekih detalja za koje nisam ni znala da ih se sećam. Ima ružnih, ali i puno lepih priča. Upravo povratak tamo odakle sam i krenula mi je nekako dao osećaj celine, i impuls da je sada pravi trenutak da sve stavim na papir. Nadam se da ću uspeti naći dobrog izdavača koji će videti potencijal mog pisanja i objaviti roman.

Nadam se i da ću dobiti profesionalni angažman u organizaciji gde trenutno volontiram. To bih zaista volela. Nekako se osećam odomaćenom i korisnom. Radim ono što volim u okruženju zaista dražesnih ljudi. Već sam imala neke sjajne dane i dve divne službene posete Zagrebu. 

Jedna od mojih životnih rezolucija je borba za ljudska prava, posebno za prava osoba sa invaiditetom i razbijanje barijera i predrasuda. Po nekad mi se čini da se i previše tu dajem, da ne nailazim na pravo razumevanje, ali jednostavno mi je to ušlo u krv i ne želim da se odreknem te borbe dok god budem sposobna. Na kraju krajeva, to je i borba za moj život, to jeste kvalitet života.

E pa tako, godina je počela aktivno i korisno sa osećanjem ispunjenost. Nadam se da će tako i ostati. Vama želim beskrajno puno sreće, ljubavi i divnih trenutaka. I još nešto. Nemojte čekati velike trenutke za slavlja. Radujte se svakom novom danu, svakom malom uspehu i osmehu, i slavite ga.

SREĆNA VAM CELA 2022. GODINA!